Moralni relativizam
Pozicija moralnog relativizma u filozofiji govori da moral ili etika ne reflektuju apsolutne vrednosti ili
univerzalne moralne istine vec su zavisni od socijalnih, kulturnih, istorijskih ili licnih uticaja i da ne postoji
jedinstveni standard kojim mozemo proceniti eticku istinu.
Nasuprot njemu, moralni apsolutizam zasniva moral na nekoj od religija ili ideologija.
Moralni univerzalizam se zasniva na jedinstvenom moralnom standardu koji se prilagodjava datoj
situaciji - prema odredjenim kulturnim ili istorijskim okolnostima.Cinjenica da se neke odredbe ovako
posmatranog morala smatraju opsteprihvacenim, a neke se "prilagodjavaju okolnostima" otvara vrata
zloupotrebi i dvostrukim standardima.
Meta-eticki relativizam upucuje na relativnost moralne istine i opravdljivosti.
Stav da je ono sto odredi kao slucaj zaista i jeste slucaj, tj. da ljudski obicaji odredjuju ono sto je lepo i
ruzno, pravedno i nepravedno, rezultira pitanjem da li je obicaj zapravo, u strogom smislu, odredjuje
eticke i estetske kategorije.Na ovo se moze gledati sa pozicije da obicaj samo utice na ljudsko misljnje, a
ne i da odredjuje isto.Sama obicajna eticka uverenja su nuzna iskljucivo za drustvo u kome su
nastala.Ovde relativisti vide mogucnost za dokazivanje sopstvenog stanovista.
Suprotnost njihovoj argumentaciji je data kroz funkcionalni argument, u kome se navodi da drustvo,
kao organski povezana celina, radi odrzanja datog oblika mora imati moralne vrednosti.U tom slucaju
opravdanost uverenja zavisi od moralne prihvatljivosti institucija, dok delovanje drustva i samih
institucija zavisi od prihvatanja uverenja.Ovakva situacija u drustvu moze biti zloupotrebljena
nametanjem totalitarnog rezima.Ipak, sama cinjenica da postoje razlicita uverenja ne dokazuje da su
neki sudovi istinitiji ili pravedniji a stoga i prihvatljiviji od drugih.Ovo ne podrazava relativizam na
jednostavan nacin.Relativisti svojim dokazivanjem ukazuju na dubinu neslaganja u etici, sto zapravo
nagovestava da sami moralni sudovi nisu i cinjenicki sudovi vec subjektivno ili kolektivno reagovanje na
dogadjaje.Na ovom mestu opet dolazi do prividnog problema, jer moderna nauka ima uspeha u procesu
postepenog rasvetljavanja osnovne strukture fizickog sveta sto ide u prilog jacanju pogleda o
objektivnosti moralnih sudova.Medjutim, razlika u procesu rasvetljavanja uverenja u nauci se razlikuje
od onog u etici, i njeno objasnjenje lezi u teskoci da se stekne znanje o predmetima na koje se odnosti
moralno iskustvo.Ono sto je nuzno za formiranje morala jeste samo razumevanje ljudske prirode i
ljudskih dela, a cije je nerazumevanje objasnjenje stepena razlika u moralnom shvatanju.
Razlike ne poticu iskljucivo u fundamentalnim vrednostima, vec i u razlicitom nacinu uskladivanja
koji postoje u skladu sa razlicitim uslovima u drustvu.No i samo takvo neslaganje ne porice mogucnost
moralnih sudova o odredjenim cinjenicama.Posebne vrste razlika su one preko kojih se najbolje moze
izvesti dokaz o relativnosti morala.Eticka razlika (najbolja za objasnjenje dokaza) odnosi se na
naglasavanje ljudskih prava u nekim sistemima i nedostatka istog u drugim.Oba sistema su usmerena na
dobro koje moze biti centar ideala.U jednom sistemu postoji dobro pripadanja i doprinosenja zajednici a
u drugom dobro postovanja pojedinca nezavisno od bilo kakvog doprinosa zajednici.Uspostaviti
prioritet je nemoguce s obzirom na bogatstvo oblasti ljudskog dobra a sam argument treba dopuniti
objasnjenjem razloga postojanja morala.Razlozi su:
1) regulisanje sukoba interesa medju clanovima jednog drustva
2) regulisanje sukoba u pojedincu zbog neostvarenih zelja u tom trenutku
Moral, u ovom slucaju, jeste drustveni proizvod koji nastaje radi zadovoljavanja potreba, a one same
predstavljaju uslov za adekvatan moral.Ovakvo stanje moze voditi otkricu strukture ljudske
prirode.Medjutim, usled slozenosti iste i mogucnosti drugacijeg vrednovanja otvara put relativizmu.Jaka
verzija relativizma smatra da ne postoji jedan moral ali ne odbacuje mogucnost da neki morali mogu biti
lazni i neadekvatni u skladu sa funkcijom.Napadi na relativizam su usmereni na njegove ekstremne
verzije tj. podjednaku istinitost ili laznost svih morala.