Rigovo nabrajanje




U jednom starom kazivanju govori se da je jedan od Asa, Bogova, po imenu Heimdal, beše na putovanju duž neke obale.Tu on stigne do jednog imanja i nazva se Rigom.Po tom kazivanju je ova pesma napravljena.

1.
Jednom stiže on,
umni As,
star i snage pun,
po zelenim putevima,
moæan i hitar
stiže Rig koraèajuæi.

2.
Hodaše tako dalje
sredinom puta1,
stajaše onde izba
s vratima zatvorenim,
uðe u kuæu,
vatra na podu goreše,
jedan sedi par,
kraj ognjišta sedeše,
Ai i Eda2
s prastarom podvezaèom.

3.
Rig imade savete
dobre da im da,
sede mirno
na sred klupe
i supružnici
svako sa druge strane.

4.
Uze onda Eda
tešku pogaèu,
debelu i grubu,
punu ljuski,
na sred daske je
ona iznese,
na sto stavi
èiniju s vodom od skuvana mesa,
lepo tele
za gosta skuvaše.

5.
Rig imade savete
dobre da im da,
ustade
u krevet ode,
zatim leže u sred kreveta,
a supružnici
svako sa druge strane3.

6.
Tri noæi on ostade
stanovaše kod njih,
ode zatim dalje,
po sred puta,
devet meseci proðe
od gostovanja njegova.

7.
Dete dobi Eda,
posuše ga vodom,
crnokožo,
nazvaše ga Rob4.

8.
Vremenom poraste
i lepo mu beše;
po šakama njegovim
koža beše rapava,
iskrivljeni zglavci
(nokti grubi),
prsti debeli,
ružno lice,
pogrbljena leða,
duge pete.

9.
Na rad je išao
snagom svom,
konopac od like pleo,
spravljao terete,
granje kuæi nosio
po ceo dan.

10.
Doðe do imanja
žena hodajuæi
s blatom po nogama,
opaljene ruke,
iskrivljen nos,
zvaše se Ropkinja.

11.
Sede mirno
na sred klupe,
sin u kuæi
kod nje je sedeo;
govorio i šaputao,
krevet spremiše,
Rob i Ropkinja,
nakon radnih dana.

12.
Decu dobiše,
gradili su i lepo im beše,
Reim i Klegi
imena im behu, mislim,
Klur i Fjosni,
Fulne, Kjefsi,,
Drum, Digralde,
Drot i Hosvi,
Lut i Legjaldi5,
ograde su popravljali,
njive gnojili,
svinje gajili,
koze èuvali
i treset kopali.

13.
Kæeri im se zvahu
Drumba i Kumba,
Okvinkalva
i Arinevja,
Isja i Ambat,
Eikiplugin,
Totruhipja
i Tronubeina6.
Od njih potièu
svi rodovi roblja.

14.
Rig ode dalje
pravo putem;
stajaše kuæa
s vratima zatvorenim;
uðe u sobu,
vatra na podu goreše,
tu sedeše jedan par
s poslom svojim.

15.
Muž drvo za preèku
na razboju deljaše;
brada beše èista,
èuperak na èelu imaše,
košulja dobro stajaše,
dole beše drven pod.

16.
Žena tu sedeše,
kolovrat okretaše,
radeæi rukama,
tkanje spremaše,
na glavi kapu imaše,
pojas oko grudi,
maramu oko vrata,
na ramenima kopèe;
Avi i Ama
kuæu posedovaše.

17.
Rig imade savete
dobre da im da,
(sede mirno
na sred klupe
i supružnici
svako sa druge strane.)

18.
(Uze Ama..)

19.
(Rig imade savete
dobre da im da),
ustade
u krevet ode,
zatim leže,
u sred kreveta,
a supružnici
svako sa druge strane.

20.
Tri noæi on ostade
stanovaše kod njih,
ode zatim dalje,
po sred puta,
devet meseci proðe
od gostovanja njegova.

21.
Dete dobi Ama,
vodom ga posuše,
žena Momka7
u lan umota,
crvene puti beše
s budnim oèima.

22.
Vremenom poraste
i lepo mu beše,
bikove je krotio,
ralo pravio,
kuæu tesao,
senike gradio,
kola pravio
i za plugom hodao.

23.
Kuæi je odvezoše
s kluèevima za pojasom
i haljinom od kozje kože,
udaše za Momka.
Snær, snaha, se zvaše,
sedeše pod mladim velom;
uzeše se,
prstenjem se darovaše,
spremiše krevet
i stvoriše stan.

24.
Decu dobiše,
gradiše i lepo im beše,
Hal i Dreng,
Hauld, Tegn i Smid,
Breid, Bondi,
Bundinskegi,
Bui i Bodi,
Bratskegi i Seg8.

25.
Kæeri dobiše
s ovim imenima:
Snot, Brud, Svani,
Svari, Spraki,
Fljod, Sprund i Viv,
Feima, Ristil9.
Od njih potièu
svi rodovi seljaèki.

26.
Rig ode dalje
pravo putem,
stiže do sale,
prema jugu vrata okrenuta,
zatvorena behu,
u stubu alka.

27.
Unutra uðe,
posut beše pod,
supružnici sedeše,
jedno u drugo gledaše,
igraše se prstima,
Otac i Majka.

28.
Domaæin je sedeo
i strele pravio,
tetivu uvrtao
i na luk stavljao;
domaæica je gledala
ruke svoje,
lan gladila,
rukave zatezala;

29.
maramu podiže,
na grudima broš imade,
plavo-šarenu košulju,
široke rukave;
obrve blistave
grudi svetlije,
vrta belji
od svežeg snega.

30.
Rig imade savete
dobre da im da,
ustade
u krevet ode,
zatim leže
u sred kreveta,
a supružnici
svako sa druge strane.

31.
Onda uze Majka
šereni zastiraè,
beo od lana,
stavi ga na sto;
zatim uze
kriške tanke,
bele od pšenice,
na zastiraè ih stavi.

32.
Na sto iznese
prepune èinije
srebrom ukrašene;
pa stavi na sto
ptice peèene,
slaninu i bupce,
èaše srebrom okovane,
ibrik s vinom;
pili su i zborili
dok dan ne zaðe.

33.
Rig imade savete
dobre da im da;
ustade,
do kreveta ode,
(zatim leže
u sred kreveta,
a supružnici
svako s druge strane.)

34.
Tri noæi on ostade
stanovaše kod njih,
ode zatim dalje,
po sred puta,
devet meseci proðe
od gostovanja njegova.

35.
Sina dobi Majka,
u svilu ga umota,
vodom ga posuše,
Knez ga nazvaše10;
svetla mu beše kosa,
beli obrazi,
oèi oštre
kao u mladunèeta zmije.

36.
Stasa Knez u sali,
štitom je vitlao,
stavljao tetive
na lukove svoje,
strele je pravio,
džilit bacao
i franaèko koplje;
konje jahao,
pse podbadao,
nauèio da pliva
i maèem da zamahuje.

37.
Iz šume izaðe
Rig hodajuæi,
Rig hodajuæi,
nauèi ga Runama;
ime mu svoje dade,
sinom ga nazva;
zamoli ga da uzme
baštinièke zidine,
baštinièke zidine,
prastara selišta.

38.
Zatim je jahao
kroz crne šume,
planine injem posute,
sve do sale jedne;
urezivao je štit,
kopljem vitlao,
konja pusti da juri,
maè isuka,
bitku izazva,
polje crveno oboji,
oružjem od rana crvenim
zemlje zadobi.

39.
Sam je posedovao
osamnaest imanja,
delio blago,
svima dade
skupoceni nakit
i vitke konje,
štedar za zlatom
i prstenjem beše.

40.
Poslanici idoše
po rosom ovlaženim putevima,
doðoše do sale
gde Glavar živeše;
kæi tu sedeše,
vitkoprsta,
pametna i beloputa,
zvaše se Erna.

41.
Isprosiše je
i kuæi odvezoše,
udade se za Kneza,
ode pod lan;
zajedno su živeli
sreæni onde,
poveæaše rod
postadoše stari.

42.
Bur se zvaše najstariji,
Barn drugi,
Jod i Adal,
Arving i Mag,
Nid i Nidjung
-veštine sve nauèiše-
Son i Svein
-plivanje i igru na tabli-,
Kund se zvaše jedan,
Kon najmlaði11.

43.
Tako su rasli
sinovi Kneževi;
konje krotili,
strele deljali,
štitove oblikovali,
koplijem vitlali.

44.
Ali Kon mladi
znade Rune,
Rune vremena,
veèite Rune;
više on znade:
ljudski život da spase,
seèiva da otupi,
more da smiri;

45.
nauèi govor ptica,
plamene da zgasi,
brige da ublaži,
duhu mir da pruži,
snagu imaše
kao osmorica ljudi.

46.
Sa Rigom se nadmetao
u veštini Runa,
lukavost koristio
i postade bolji;
tada steèe pravo
i vlast nad imenom Rigovim
i znanjem Runa.

47.
Kon mladi je jahao
kroz šipražje i šume,
puštao strele da lete
i ptice zaæutaše.

48.
Tad reèe jedna vrana,
sedeše na grani:
zašto ti ptice,
mladi Kone obaraš?
radije bi trebalo
konja da mamuzneš,
maè da isuèeš
i naprijatelja obaraš.

49.
Dan i Damp
imaju bogate sale,
bolju baštinu
nego što je tvoja,
jašu brzo
brod preko mora,
seèiva im grizu
krvave rane.